Svaki učesnik u igri virtuelnog berzanskog trgovanja na ovom portalu dobija istu početnu sumu, odnosno račun sa 10.000.000virtuelnih dinara namenjenih kupovini hartija od vrednosti (HoV) i kreiranju vlastitog portfolia.

Ne postoje nikakva ograničenja u pogledu načina na koji svaki od učesnika tokom igre mora koristiti virtuelnu sumu novca na svom računu.

Za svaku realizovanu transakciju (kupovinu ili prodaju HoV) učesnici plaćaju provizije, i to:
*Brokersku proviziju koja iznosi 1 odsto od vrednosti transakcije
*Berzansku proviziju koja iznosi 0,1 odsto od vrednosti transakcije
*Proviziju Centralnom registru HoV koja iznosi 0,1 odsto od vrednosti transakcije.

Cene svih HoV koje su listirane u virtuelnom trgovanju na ovom portalu su apsolutno realne, svakodnevno (sem subote i nedelje) se preuzimaju sa Beogradske berze i predstavljaju cene tih hartija postignute na zatvaranju berzanskog trgovanja na dan na koji se odnose. Reč je o hartijama (akcije i obveznice) kojima se na Berzi trguje metodom kontinuiranog trgovanja i metodom preovlađujuće cene. Njihovu cenu na zatvaranju svakog radnog dana u 12 časova (za hartije kojima se trguje po metodu preovlađujuće cene), odnosno u 13 časova (za hartije kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja) utvrđuje i objavljuje Beogradska berza.

Učesnici u igri virtuelnog trgovanja svoje naloge za kupovinu ili prodaju HoV mogu ispostavljati tokom celog dana, izuzev perioda kada se trguje na Berzi (naloge nije moguće ispostavljati između 10 i 13,30 časova radnim danom – što je delimično modifikovan period i delimično odstupa od perioda u kom se odigrava stvarno trgovanje na berzi). Cena po kojoj će svaki od tih naloga biti realizovan zavisi od toga da li je ispostavljen pre 10 ili posle 13,30 sati tokom određenog radnog dana.

Nalozi za kupovinu ili prodaju HoV koji su ispostavljeni do 10 časova određenog dana biće realizovani u skladu sa cenom na zatvaranju koja bude utvrđena tog istog dana. Svi nalozi koji budu ispostavljeni posle 13,30 časova određenog dana biće realizovani, ali tek sutradan po ceni na zatvaranju koja bude utvrđena tog dana.

Nalozi za kupovinu ili prodaju HoV ispostavljeni u petak posle 13,30 časova, tokom subote i nedelje i u ponedeljak do 10 sati, biće realizovani po ceni na zatvaranju koja za HoV na koje se ti nalozi odnose bude utvrđena u ponedeljak.

Virtuelno trgovanje HoV na ovom portalu nije uslovljeno eventualnom ponudom ili tražnjom za određenim hartijama. To znači da čitava igra funkcioniše tako kao da je ponuda i potražnja na tržištu za svakom od listiranih HoV neograničena. Međutim, učesnike u njoj ipak limitiraju dva parametra i to:
*Količina slobodnog novca koju svaki od učesnika prilikom kupovini ima na svom računu
*Količina određene HoV koju prilikom prodaje svaki od učesnika već ima u svom portfoliu.

Ukoliko učesnik ispostavi nalog za kupovinu određene količine neke HoV, a iznos novca koji mu je potreban za kupovinu tog paketa (zbog iznenadne korekcije cena na tržištu) premaši sumu slobodnog novca koju on ima na svom računu, pomenuti nalog će biti realizovan, ali ne u potpunosti, već samo do nivoa koji dopušta trenutna finansijska sposobnost tog učesnika.

U slučaju da učesnik ispostavi veći broj naloga za kupovinu više različitih HoV, ali mu zbog korekcije cena na tržištu ponestane dovoljno slobodnog novca da realizuje sve naložene transakcije, prednost u realizaciji će imati vremenski stariji nalozi i opet do nivoa do kog to bude dopuštala trenutna količina slobodnog novca na računu učesnika.

Ukupna vrednost jednog ili više tiketa ne može biti veća od neto vrednosti gotovine koju igrač u datom momentu ima u svom portfoliu.
NAPOMENA: Neto vrednost gotovine predstavlja ukupnu vrednost keša koji igrač ima u svom portfoliu umanjenu za vrednost pozajmljenih, a ne vraćenih šortova).

Minimalni iznos tiketa je 100 virtuelnih dinara.

Igrač može da uplati koliko god želi tiketa na jednu ili više ponuđenih opcija sve dok je to u skladu sa prethodno spomenutim pravilom.

U slučaju otkazivanja određene opklade igrač plaća penal u iznosu od 20 odsto od vrednosti tiketa koji je povukao.

Vrednost ispostavljenog tiketa odmah se skida sa računa igrača, ali se to ne prikazuje u ukupnoj vrednosti njegovog portfolia. Konkretan tiket postaje vidljiv u ukupnoj vrednosti portfolia tek kada ga igrač otkaže ili regularno sačeka objavljivanje zvaničnih rezultata konkretne opklade.

Za svaku od ponuđenih opcija prikazane su kvote koja pokazuje koliko će virtuelnih dinara na jedan uloženi dinar zaraditi igrač ukoliko pogodi krajnji ishod te opklade. Na primer, kvota 1.5 znači da će igrač, ako pogodi tačnu opciju, na jedan uloženi virtuelni dinar zaraditi 1.5 dinara. Dinar koji je uložio mu se u slučaju dobitka ne vraća.

Šortiranje (eng. short selling ili shorting) je potez na berzi koji nekom investitoru pruža mogućnost da, najpre, pozajmi određenu hartiju (akcije ili obveznice) od nekog drugog investitora, zatim da je proda iako nije njen zvanični vlasnik, a sve u nadi da će tu istu hartiju kasnije moći da kupi po znatno nižoj ceni od one po kojoj ju je prodao i vrati investitoru od kog ju je pozajmio. Ostvarena razlika između cene po kojoj je prodao određenu hartiju i cene po kojoj ju je kasnije kupio predstavlja profit investitora koji je napravio šort.

To znači da je šort (short) instrument koji investitorima pruža mogućnost da zarađuju i kada berza pada. Tačnije rečeno, u pozadini ovog pristupa je dijametralno suprotna logika ulaganja od one klasične berzanske logike po kojoj investitori kupuju određene hartije sa nadom i uverenjem da će njihova vrednost u budućnosti rasti. Kod šorta, investitori kupuju određenu hartiju upravo iz ubeđenja da će njena vrednost u narednom periodu opadati, a da će oni zahvaljujući tome ostvariti zaradu.

Korak 1: Investitor pozajmljuje određenu hartiju od vrednosti. (U praksi obično nadzor i kontrolu nad takvom pozajmicom obavlja regulatorno telo države. To telo zapravo ima ulogu posrednika, odnosno investitora koji bi da određenu hartiju uzme na šort spaja sa investitorom koji tu hartiju poseduje i koji je voljan da je pozajmi drugom na određeno vreme. Obe strane potpisuju ugovor kojim se preciziraju detalji, investitor koji namerava da pozajmi određenu hartiju polaže depozit kao garanciju, regultorno telo kao posrednik naplati svoje provizije, investitor koji pozajmljuje hartiju takođe i time se završava prvi korak u šortiranju.)

Korak 2: Investitor koji je određenu hartiju uzeo na šort, sada tu istu hartiju prodaje na berzi, a novac od prodaje odlazi na njegov račun.

Korak 3: Investitor kupuje hartiju koju je pozajmio i prodao.

Korak 4: Investitor vraća tu istu hartiju njenom pravom vlasniku u ranije dogovorenom vremenskom roku.

Način na koji učesnici u igri virtuelnog berzanskog trgovanja mogu napraviti šort identičan je načinu na koji se to radi u stvarnosti. Jedina razlika je u tome što u ovoj igri učesnici u svakom momentu mogu uzeti na šort svaku od listiranih hartija, bez polaganja depozita, dodatnih provizija i u količini za koju se sami odluče. Prilikom uzimanja određene hartije na šort, igračima se naplaćuje samo standardna provizija od 1,2 odsto i to prilikom prodaje i kasnije kupovine te hartije. Ukoliko igrač ne vrati pozajmljenu hartiju u ranije definisanom roku, to će biti učinjeno automatski uz kazneni penal od 20 odsto od ukupne vrednosti pozajmljenih hartija na taj dan. U slučaju da igrač na svom računu nema dovoljno slobodnog keša za tako nešto, odlazi u minus koji mu u buduće neće dopuštati da trguje, pre nego što budu izmirena sva njegova dugovanja.